Kiparska odiseja Lilje Petrović je priča o prevari, dugovanjima, bežanja pred prevarenima i bega u Grčku. Ostala je dužna i u ružnom sećanju mnogima, bavila se raznim prevarama, dužnici su je pritiskali, postalo joj gusto, pa je zbrisala sa Kipra. Iznos za koji je ostala dužna onima koje je izvarala kreće se od 180.000 – 200.000 britanskih funti.
Na Kipar je došla 1995, a otišla na početak 2001 godine. Na Kipru je radila na prodaji placeva i kuća u Limasolu u delu grada ,,Amatunda,,, za firmu Galatariotis (gradjevinska firma). Prodavala je iste placeve po više puta. Prvo se dočepala vlasti nad dugogodišnjim prijateljem i fiktivnim ljubavnikom Stavrosom. U vreme kad je ,,ordinirala,, na Kipru bio je na visokom polozaju u imigracionom birou, a imućni Srbi su u to vreme masovno bežali od Miloševića i utočište nalazili na Kipru. Stavros je bio GOSPODAR ŽIVOTA I SMRTI. Odlučivao je ko ulazi ko ne ulazi na Kipar, ko ostaje ko ide van. U tandem sa Ljiljom su napravili ukupni ,,obrt,, od oko 200.000 britanskih funti. Ona je uzela svoj deo kolača, on svoj. Stavros je bio moćna alatka u njenim rukama. Njen bič su na svojim ledjima osetili mnogi poznati Srbi koji su došli na Kipar bežeći pred režimom Slobodana Miloševića. Naravno da se boje da svedoče i javno pričaju jer ona dan danas ima moćne prijatelje i saveznike u srpskoj politici. Nije na lepe oči dobila 21 hektar zemlje za nasade lavande.
Svi izvarani su Petrovićku doživeli kao opasnu i beskrupuloznu ženu sa vezama u vrhu svake vlasti. Kad je bila u vezi sa Stavrosom, tipa iz imigracionog biroa, imala je moć da jednim običnim pucketanjem prstiju proteruje ljude sa Kipra. Ali, ona i Stavros su ih prvo ljubazno sačekivali i primali kao najrodjenije, ucene bi krenule kasnije kad se žrtve opuste i otvore pred dva ,,dobrotvora,,. Onda bi krenuo reket. Onaj koji bi se slučajno drznuo da se pobuni bio bi ekspresno proteran. Kiparske vlasti su znale za njihov prljavi biznis. Nikada niko nije reagovao zvanično na brojne prijave o prevarama. Mada je Stavros kasnije posle bekstva Ljiljane saslušavan, ali nikada nije procesuiran.
Od jedne od prevarenih izbeglica koja je jedva ostala na Kipru s ćerkom, saznajem da je je žrtva bio i Milorad Vučelić. Ljilja i Stavros su mu naplatili duplo više novca za smeštaj od realnih cena na Kipru u to vreme. U vreme tog egzodusa Kiprani su skupljali pare za pomoć Srbima, da se najugroženiji dovedu na ostrvo za vreme bombardovanja, da sačuvaju bar goli život. To podrazumeva da im se plati avion i smeštaj. No, ko god je na taj način stigao pao bi u ruke Stavrosa i Ljiljane. Ona bi im sve štedro naplatila, izvukla bi od njih informacije koliko imaju novca i zlata kod sebe, pa ih je reketirala bezmilosno. Uvek bi iskrsla poneka nova ,,TAKSA,, da se plati, neki novi harač. Znala je dobro da svako kad beži sa sobom nosi i sav novac i svo zlato od kuće jer ne veruje u povratak.
Mnogima je prodala ili rentirala kuće na Kipru, uz dogovor da im je opremi nameštajem. Doplatili bi za nameštaj, radovali bi se da su ponovo skućeni, da opet imaju lepu kuhinju, lepu dnevnu sobu. Navodno je taj nameštaj dobijala za povoljnu cenu, ,,ispod ruke,, od nekog velikog prijatelja, da daje da se plati na poček ali samo treba ,,mali avansić,,. Taj predujam bi ona zadržala za sebe i Stavrosa, nikome ona nije ništa plaćala po tom osnovu, pa su kasnije vlasnici dolazili da pokupe svoje. Naravno da je ona pobegla s Kipra u medjuvremenu. Ljudima koji su gledali kako nameštaj koji su ,,platili,, i čekali preostale rate da doplate i dokupe odnose radnici, ostalo bi ružno sećanje na menadžerku.
U jednom periodu je sebe lažno predstavljala i kao buduća menadžerka Jelene Karleuše. Navodno je bila u završnim pregovorima, što nije bilo ni blizu istini. Istina je da je sa vezama na estradi uspela da se nadje sa Karleušom na piće u jednom elitnom kiparskom hotelu. Istina je da je sačekala trenutak kad je Karleuša otišla do toaleta pa joj je ,,izinventarisala,, torbu i ukrala novac u iznosu koji se meri hiljadama deviznih novčanica. Karleuša od sramote i nemoći u toj situaciji nikada ovo nije prijavila istražnim organima na Kipru. Ostalo je da se ovo prepričava kao legenda, ali utemeljena na sličnim pričama onih koji su svoja gorka iskustva s Ljiljom Petrović prijavili.
Ono što je sigurno poznato je da se Ljiljana Petrović udala za Stavrosa. Morala je zbog papira. Ni njemu ni njoj taj brak nije ništa više značio od običnog biznis ugovora. Jer su na kraju krajeva i ona i on homoseksualci, skloni svom polu. Spajala ih je neizmerna ljubav prema tudjem novcu. Stavros se oprobao prvo i kao fudbaler, ali od trećeg razreda dalje nije stigao. Njihovo venčanje ja ona platila, tudjim parama srpskog porekla. Izvarani su platili njeno venčanje. Na nesreći je gradila svoju buduću sreću i karijeru, ako se sreća uopšte tako zove. Posle venčanja je trebala samo da se strpi još tri godine i dobije i pasoš, ali je na Kipru za nju postalo prevruće za nju zbog dugova i progonitelja koji su se već bili odomaćili uspostavili svoje veze na ostrvu, srpski rečeno OPASULJILI SE! bežala je i od brojnih vlasnika firmi za rentiranje nameštaja. Morala je da beži za Grčku, pa je brak sa Stavrosom ostao samo pokušaj. Iza nje je ostalo sećanje na nekada ljubaznu, na kraju beskrupuloznu ,,LILIJAN,,, kako su je iz milošte zvali.
Inače, volela je i umetnost, ,,radila,, je slike. Posebno one vredne, sa prodjom na aukcijama. U iznajmljenoj luksuznoj vili je dovodila pacijente za ,,brijanje na suvo,,, hvalila bi im se da je njena i Stavrosova, (rentu za tu kuću je uredno plaćala). Uglavnom je tamo vodila srpske i ruske biznismene, da ih fascinira pokazivala im je predivan filmski pogled na morsku pučinu, a onda bi im s terase pokazivala na neku jahtu usidrenu u marini, neku u toku isplovljavanja, pa bi se naprasno glumački iznenadila odakle kapetanu hrabrosti i drskosti da isplovi bez njenog znanja i dozvole. Pa bi okrenula neki bezvezni broj da mu se najebe majke da bez dozvole jahtu isplovlajva iz marine. Gostima bi rekla da je jahta njena. Onda bi se gostima izvinila zbg malog incidenta, s objašnjenjem da su došli neki njeni dragi prijatelji, a kapetan nije hteo da je uznemirava jer je znao da ima ugledne goste u vili.
Naravno da su je se ljudi na Kipru jako bojali. Stavros je bio jaka marka. Imigraciono biro je svuda u svetu strah i trepet. Ona je to uveliko koristila i zloupotrebaljavala, pa su joj se ljudi sklanjali s puta. Mnogi su na svojoj koži osetili njen opak karakter, znali su da ima mehanizam otkazivanja boravka u roku od 15 dana. Pakovanje putovanje, znala im je pripretiti unoseći im se u lice. Obrazloženje nije morala imati, Stavros se zvalo obrazloženje i pečat u njenim rukama. On je bio njeno i orudje i oružje. Ipak, veza je pukla kao prenaduvani balon. Stavros ipak nije mogao da je prati koliko je bila brza u svojim pohodima. Rastali su se godinu dana pre njenog bekstva sa Kipra. Iza njih je ostao neplaćeni račun za svadbu u hotelu ,,Atlantica Bay,, u Limasolu. Nikada nisu platili. U knjigovodstvu ,,Atlantike,, dan danas stoji sećanje na Ljilju i Stavrosa.
Sa Kipra je pobegla na Glifadu u Atini, u vilu kasnije ubijenog Vanje Bokana, zeta Nedeljka Boškovića (poslednjeg JNA načelnika službe bezbednosti). Tamo je drugovala sa bračnim parom Zvonimirom i Majdom Šimunec, poznati voditelji i scenaristi (MOJ TE VIDEO BOG TE VIDEO). Oni su NAMENSKI upoznali Ljilju i Tošeta, oni su njega prevarili da je ona estradna menadžerka. Ona pojma nije imala o estradnom menadžerstvu, učila se na njemu. Nije ni bilo teško jer je on bio MAGNET ZA MASE. Tačno je samo da su Šimuneci svojim vezama puno pomogli da ona udje na vrata na koja nije ni mogla zamisliti i uvede tada već popularnog Tošeta Proeskog, ali nepoznatog izvan granica Makedonije. Tačno je da je u njegovom probijanju van Makedonije puno pomogla Biljana Krstić. Ljilja je njena kuma. Duet Biljane i Toše će zauvek ostati u neizbrisivom sećanju svih nas. Šimuneci će kasnije odigrati i ključnu posredničku ulogu u Tošinom prelasku iz makedonskog mobilnog operatera ,,MOBIMAK,, u grčki ,,COSMOFON,,. Kasnije je, nakon grčke priče, otvorena i hrvatska i bosanska, a na kraju priče i srpska balada. Ta vrata mu je otvorila Antonija Šola, nesvesna u šta ga uvaljuje. O ovome smo ja I Antonija jednom (na njen zahtev) pričali u Zagrebu u Branimirovoj ulici. Jednom, kad joj zacele rane od svega, možda ćemo otvoriti i tu priču za javnost. Ova kiparska je čekala desetak godina…
MAIL PORUKA IZ NOVE GRADIŠKE
Krajem oktobra 2011 godine sam dobio i mail od koleginice iz Hrvatske, poreklom iz Nove Gradiške. Ona je takodje godinama istraživala priču o pogibiji na autoputu kod Nove Gradiške. Njenu priču danas prvi put integralno objavljujem u izvornoj verziji. Naravno da njeno ime ne objavljujem zbog njene lične bezbednosti:
,,Ljiljana Petrović je opasna i negativna po sve nas, po Tošeta naročito, a sukobi sa njom tek predstoje. Kako je ubedila roditelje za koncert prije nego je prošlo godinu dana, ne znam. Motiv Tošetova oca Nikole znam, da spreči sramotu te je pojedine pevače zvao i lično, Tonija, Željka Samardžića, moguće i druge, da koncert ne propadne. Organizacija koncerta je svakako izmakla kontroli i ne ide po planu. Petrović lažno reklamira i to da će novac od koncerta putem Fondacije, raspodeliti podružnicama, mada Fondacija nema registriranu niti jednu podružnicu, te koncertom dobija priliku da ponovno razdužuje finansijske obaveze koje je preuzela od ranije a nije ih ispunila. Trenutno su svi negativni i nervozni, Petrovićeva je u panici, postala je nesigurna a ,,poslove,, polako preuzima L. Nikolovski. Ljilja će pod pritiscima sa različitih strana morati uskoro naglo da se povuče, kao i pod teretom optužujućih dokaza za mnoge lažne izjave u medijima, lažne iskaze u istrazi i finansijske pronevere.
Petrovićeva, zajedno sa svojim producentom Lastom Nikolovskim, pokušava da iskoristi navedeni koncert i za nelegalnu promociju materijala iz Londona, za koje AWARD nema autorska prava, čime rizikuje i medjunarodnu tužbu Britanaca, a o čemu je od strane britanskog tima bila upozorena ovih dana. Toše nikada AWARD nije ovlastio za prava na inostranom albumu. Sve ukazuje na to da inostrani album ipak neće smeti da bude promoviran na ovom koncertu.
Grad u kome se Toši desila tragedija, važan je za moje i poreklo mojih najbližih saradnika i to nas je pokrenulo da povedemo privatnu istragu vezanu uz samu nesreću. Istragu su pokrenuli i Tošetovi prijatelji, te nam se činjenice koje smo utvrdili gotovo i poklapaju a ukazuju na neke detalje uočljive u trenutku nesreće i neposredno iza toga, kao i iskaze koji su uglavnom lažni.
Istina je da je Petrovićeva u momentu kada su stigli vatrogasci na mesto nesreće sedela na ivici ceste, bez ikakvih vidljivijih emocija, a vozač koji i nije Tošetov prijatelj, već je doveden da radi za Petrovićevu, on je primerice neprekidno sedeći takodje na ivici ceste telefonirao. Telo Tošetovo je prevezeno u novogradišku bolnicu nesto pre devet sati, putničkim automobilom, bez službenih oznaka, kojim su se dovezli vatrogasci. Po dolasku u novogradišku bolnicu usledile su dve intervencije iz Vlade Makedonije, da se telo ne šalje u Sl. Brod na patologiju, sukladno propisima, već da se obdukcija ubrza i radi u N. Gradišci, mimo propisa. Tošetovo telo je bilo ostavljeno u hodniku bolnice, na kolicima. Jedna od sestara je rekla Petrovićevoj da će mu sada dati injekciju, da mu bude bolje. Petrović je odmah zatražila da je sprovedu do privatne sobe, što je neuobičajeno, jer kako je znala da ista i postoji. Kao da se ništa nije dogodilo, Petrović je mirno sačekala ekipu TV Nove. Obdukcioni nalaz, koji je tu u holu odmah stavljen na kolica, je takodje lažan jer u tom momentu obdukcije nije niti bilo, niti je mogla biti obavljena u tako kratkom vremenu. Lažan je i njen iskaz da je pokradena, jer u Gradišci su već u toku noci bila i dva njena saradnika L. Nikolovski i jedan tzv. telohranitelj iz Zagreba, kojima je sama uručila dokumenta a N. Ninčević je odmah otišao i po Tošetove osobne stvari u Sl. Brod u policijsku postaju, gde je na preuzimanju nestao Tošetov treći telefon, koji je posle vraćen porodici ali sa izbrisanom memorijom. Tošetov automobil je mimo propisa, kasnije popodne, istog dana bio prebačen u magacin privatne tvrtke ,,Auto kuće Zubak,, koji se nalazi u Sl. Brodu. Istraga koju vode Tošetovi prijatelji.
Pokazuje se kasnije da je helikopter koji je poleteo iz N. Gradiške za Makedoniju imao i prisilno sletanje na Kosovu, najverovatnije u jednu od američkih vojnih baza i tu se zadrzao oko sat i pol. Tragično je što je, nekoliko meseci nakon toga, ista celokupna posada ovog helikoptera postradala, a u tajnoj istrazi koja se vodi u Makedoniji, otkrivamo da je isti helikopter koji je vozio Tošeta, oboren raketom u blizini Skoplja. Daljnja, naša i finasijska potraga dovela nas je do otkrića da je Petrovićeva preko svoja tri inostrana preduzeća ukupno ,,oprala,, oko 5 milijuna eura, novca tajkuna iz Afganistana i Kuvajta čije je poreklo preko trgovine oružjem, fiktivnih off – shore kompanija i slično, te je pretvarala fiktivni i novac ,,crnog trzista,, u gotovinu a idealno su joj pokriće bile pozajmice sa Bliskog Istoka za organiziranje koncerata i podizanje enormne količine gotovinskog novca, pravdajući ga navodnim prihodom od koncerata ili da vrati pozajmice. Tako je prala novac i sticala profit tajkunima a naročito je bila aktivna preko preduzeća – ,,Atelje LILIJA iz Ljubljane. U izveštajima se najčešće pominje i L. Nikolovski. Ovde su pomenuti izveštaji za transakcije koje je obavljala, medju njima i od finansijske istražne agencije koja se bavi medjunarodnom anti – korupcijom i sprečavanjem organiziranog kriminala. Istraga koju vodimo ukazuje i na to da je Ljilja za vreme vlasti Slobodana Miloševića, prethodno boravila na Cipru gde je na sličan način prala novac jedne velike Miloševićeve firme a tamo je pokušala da kasnije i preko koncerata G. Bregovića uradi sve isto ali nije tako dobro prošla, te je otvorila fiktivnu galeriju, zadužila se i napuštila Cipar, pobegavši u Atinu, što su potvrdili moji prijatelji koji su joj obezbedili boravak u Grčkoj. Uza sve to, uspela je da izmanipulira i ambasade Makedonije u regionu i kancelarije OUN-a, ne bi li joj dali ikakvu poddršku.
Ne prestaju njene pretnje Tošetovim bivšim curama, njen neuspešan pokušaj da podigne novac koji je Toše položio u Londonu za najam stana, kupovina skupih poklona zetu Slavenu medju kojima je i jedan automobil, njihovo druženje koje je započelo na HRF-u, kupovina dva automobila sa vidljivim oznakama ,,Toše forever,, kojima je svakako lakše prenositi gotovinu preko granica, pritisak na Doru, neuspešan, da se sestrić Kristijan pojavi na koncertu u Skoplju, poklanjanje novog motora iako malecki nije u godinama da ga vozi, delimično rušenje manastira, urezivanje nekakvih srca u kamen u porti manastira, nestanak Tošetovog tepiha na kome se molio, pokušaj da ponovno dovede fan club na nekoliko dana u manastir, a poznato je da su fanovke napravile ogromnu štetu u manastiru tokom prošle posete jer su gore boravile mesec dana,,…
25.10. 2011
