Predizborni udarac srpskoj Vladi, zadat od Evropske unije u vidu INSISTIRANJA na hitno rešavanje t. j. sankcioniranje krivaca za 24 kriminalne privatizacije srpskih privrednih giganata, predstavlja samo početak procesa obračuna sa organizovanim kriminalom u Srbiji. Broj 24 je samo simbol početka kraja srpske državne mafije. Inače je broj mnogo veći I tek će da raste. Već sada raste na 26 jer su se bivši zaposleni radnici I službenici dve firme već upoznali sa mogućnostima koje nudi kandidatski status I potonji ulaz u EU integracije.
Dve velike srpske kompanije koje su kriminalizovanim putem bačene u blato I propast su ELEKTROTEHNA i CENTROKOOP. Prva već desetak godna ima presudu VRHOVNOG SUDA SRBIJE da je čuveni kriminalni Trgovinski sud na volšeban način presudio da srpski Slovenac PETER MATIĆ nezakonito prigrabi veći deo imovine ELEKTROTEHNE I kasnije se raširi na prostoru UŠĆA. Ogromnu zgradu bivšeg CK I zemljište na UŠĆI gde je nikao takodje ogromni šoping moll, PETER MATIĆ je stekao nezakonito uz pomoć “niške komisije” ex premijera ZORANA ŽIVKOVIĆA. Demokratsku stranku Srbije iz tog perioda, PETER MATIĆ je nagradio preko DUNAV OSIGURANJA, kada je po početku izgradnje šoping molla, potpisao ugovor o osiguranju bivše zgrade CK I novog šoping molla na 280 miliona eura. Provizija za potpis ovog masnog osiguravajućeg Ugovora je bila 20% (prvi I zadnji put u istoriji DUNAV OSIGURANJA!. ŽIVKOVIĆ I njegovi Drugovi su tako podelili 56 miliona EUR. Na ravne časti naravno!
Pre ELEKTROTEHNE je naravno na sličan način upropašćen još jedan bivši gigant – CENTROKOOP. Smrtni udarac CENTROKOOPU je zadala Vlada SPS-a vodjena od Mirka Marjanovića. Ukopavanje je pripalo Zoranu JANJUŠEVIĆU, savetniku pokojnog Zorana Djindjića.
Dok je CENTROKOOP još bio u ekonomskoj snazi I dok je radio koliko toliko normalno, Vlada Srbije je još bila u prekidu odnosa sa Hrvatskom, čija je imovina na teritoriji Srbije bila bez titulara, na isti način kao što ni srpska imovina nije imala svog gospodara u Hrvatskoj. Dok su dve, danas samostalne države još bile u neproglašenom ratu, postojao je prećutni dogovor da svaka na svojoj teritoriji uzme pod državnu kapu, da zaštiti tu imovinu, nekretnine I pokretnine, pa kad se sve završi I sve smiri, kad se odnosi normaliziraju. No, SPS je pored premijera Marjanovića koji je imao svoju pasiju I omiljenu igračku, fudbal I FK Partizan, imao I začetak ulaska u tajkunizaciju Srbije. SPS je stvarala svoje tajkune I buduće kapitaliste koji će naravno stranku pomagati kad treba, a paralelno I zadržati omiljenu igračku – FK Partizan…
Za taj proces je izabran ex taksista Dragan Djurić zvani Djura Frizura. Kome je Čika Mirko prvo omogućio da stane na noge lagane, a onda I da bude mini BIG BOSS. Trebao je samo da sluša I radi kako mu se kaže. Pa kad jednog dana nauči kako to ide, može I da se transformiše u BIG BOSS-a. Evo kao je posao odradjen:
Prvo je regostrovano preduzece sa istovetnim imenom, Jugoplastika Beograd. Ovom preduzeću je bila poverena na čuvanje, održavanje I korišcenje imovina Jugoplastike SPLIT. Rasprostranjena na oko 50 gradova u Srbiji, uglavnom na najatraktivnijim lokacijama, svi ovi poslovni prostori su dati po odluci Vlade Srbije u vladanje Jugoplastici Beograd. Ideja je bila da to bude privremeno raspolaganje do dana kad se sedne na pregovarački sto za sukcesiju sa Hrvatskom. No, premijer Mirko Marjanović nije mogao da izdrži dugo, tačnije počeo je proces namirivanja “naše socijalističke dece”. Pa je bilo smišljeno da se od sada posrbljene JUGOPLASTIKE Beograd, otkine jedan “delić” za Dragana Djurića. Pa je od celine od 50 prodavnica otkinut deo od 15 prodavnica I Vlada Marjanovića je dala nezakonitu saglasnost za prodaju tih lokala.
Prethodno su se naravno pobrinuli da Jugoplastika Beograd upadne u teškoće I stečaj, jer su jelte bile teške godine. Ovo je smišljeno uradjeno da bi se pravdalo time da se radi o imovini čiji je vlasnik strana država, pa nije bilo načina da se namiruju oni kojima je JUGOPLASTIKA Beograd dugovala. Pa su u prvoj fazi imovinu Jugoplastike Beograd pripojili 1995. godine Centroexportu Beograd, koji pak se tek razvijao kao ponikao posle propasti velikog Centrocoopa. Rešenje o spajanju Centroexporta i Jugoplastike Beograd je doneo Mirko Marjanovic. Nije se mnogo čekalo na novu odluku. Onu o prodaji 15 prodavnica “našoj deci I miljenicima”.
JUGOPLASTIKA BEOGRAD je samim spajanjem sa Centroexportom unela i blokadu zbog duga od dva miliona dinara. Odmah nakon završetka procesa spajanja, Centroexport je blokiran zbog tog duga. Navodno je namera prodaje tri prodavnica Zemunexportu je bila da se novcem od te prodaje deblokira račun. Naravno da je sve bilo prevara, jer je Dragan Ðurić unapred znao da neće biti primoran da plati I da može sve odraditi kompenzacijom. Pa je Centroexport u režiji Nikolića I Djurića, sa blagoslovom premijera Marjanovića I dalje ostao BLOKIRAN.
Tako je Ðuric poleteo u visine, direktno iz svog taksija. Javnosti je odmah predstavljen I kao novi član Uprave FK Partizan, kao “Partizanovo dete”. Naravno da se znalo da stadion JNA kasnije Stadion Partizana, poznaje iz taksi prakse. Ostavljao je često putnike oko stadiona. Mirko Marjanovic, je za Djurića kao novaka u Upravi imao odmah I spremljenog MENTORA, direktora Centroexporta Sretena Nikolića. On je bio taj koji je Djuru ispravio na noge, sproveo odluku Vlade I premijera Mrka Marjanovića da od Djurića da napravi čoveka I da mu od 15 objekata Jugoplastike Beograd, “proda” tri NAJBOLJA. Kasnije su zajedno zbog ovoga SRETEN NIKOLIĆ i DRAGAN DJURIĆ krivično gonjeni ali se moćna ruka iz SPS-a pobrinula da budu spašeni, putem zastare.
Dali su Djurćui I “mali popust” prilikom kupovine. Prodali su mu tri prodavnice za 2,5 tadašnjih miliona dinara, čija je vrednost u tom trenutku bila namanje tri puta veća. Naravno da licitacije nije bilo. I naravno da ih nije platio ni 2,5 miliona. To samo tako piše u KRIMINALNO sročenom ugovoru. Prodavnice je preuzeo posle potpisanog ugovora, krenuo da ih koristi, pa nije plaćao ugovoreno. Onda su opet intervenisali Čika Mirko I Sreten pa su mu dozvolili privilegiju, da dug plati kompenzacionim putem, bezvrednom robom iz magacina njegove devastirane firme ZEMUNEXPORT (danas ZEXTRA!!!).
Da je sve uradjeno na KRIMINALNI način čita se iz Rešenja Vlade Srbije, 23. 08. 1996, br. 023-2889-96, u stavu 2 u dispozitivu piše: “Sredstva od prodaje objekata u Beogradu, Knez Mihailova 1-3, površine 242 kvm, i u Kragujevcu, Moše Pijade bb, površine 349 kvm, mogu biti iskorišćena isključivo za izmirivanje dospelih a neizmirenih obaveza pripojenog preduzeća Jugoplastika Beograd Centroexportu” Sredstva nikada nisu došla na račun Centroexporta, jer Dragan Ðurić nikada nije platio iznos po ugovoru.
A rukovodstvo Centroexporta je moralo da sluša svog direktora Sretena Nikolića koji je u loži FK Partizan sedeo do Mirka Marjanovića I Djuića. Niko nije smeo da se buni, pa su ćutke prihvatili kompenzacioni ugovor I robu ZEMUNEXPORTA koja je imala vrednost 0 dinara (I slovima: NULA DINARA!). Posle višegodišnjeg skladištenja I nemogućnosti da bude prodana, roba je završila na reciklaži, većim delom je prosto bačena. Na sličan način je raskrčmljena I raspodeljenja I preostala imovina JUGOPLASTIKE BEOGRAD, čime je učinjena višekratna šteta. Najveća je šteta učinjena gradjanima Srbije koji su za vrednost imovine JUGOPLASTIKE SPLIT kasnije na pregovorima o sukcesiji ostali bez društvene imovine u Hrvatskoj. Vlada Srbija je tako poklonila najveći deo hotela i odmarališta po Dalmaciji. Celokupna dokazna DOKUMENTACIJA U ORIGINALU je blagovremeno poslata odgovarajućim antikorupcijskim institucijama u EU i Evropskom Parlamentu, koje istražuju organizirani kriminal.
Kasnije, tokom 1999., dugotrajna blokada računa bila dobrodošla za otpočinjanje postupka likvidacije koji je završen prinudnim poravnanjem sa poveriocima. Centroexport je imao rok dve godine da plati svoje dugove poveriocima. I sam likvidacioni postupak je vodjen KRIMINALNO, kao I prethodno vodjeni stečajni postupak. CENTROEXPORT je bio namerno stalno blokiran, da bi krimi ekipa mogla da manipuliše. Celo vreme je CENTROEXPORT imao desetak puta veću imovinu od stvarnog duga poveriocima I taj dug je mogao biti namiren prodajom jedne desetine. Pa stečaja I likvidacije ne bi bilo.
Ali onda ne bi bilo ni grabeža I raspodele imovine CENTROEXPORTA I JUGOPLASTIKE BEOGRAD, po ukusu, volji I želji SPS elite koja dan danas, udružena sa elitom iz onog sastava DS-a nakon 5. oktobra 2000. raspolaže opljačkanim. Dokaz tome je raspoloživa dokumentacija iz prve dve godine Postoktobarske Srbije kad je ukupni dug CENTROEXPORTA bio otplaćen u iznosu od 80%. No, tada su se zaslužni revolucionari iz DS već bili OPASULJILi I bili savetovani od malo oporavljenih Socijalista, da sa preostalom otplatom duga CENTROEXPORTA od 20% NE ŽURE, nego da je iskoriste, da se OBOGATE I POTAJKUNE!!!
Pa su tako ZORAN JANJUŠEVIĆ I NEMANJA KOLESAR postali novobogataši. Janjušević preko fantomske firme MYRON SALES doo Beograd…
No, nije sve izgubljeno. Ustvari, nije ništa izgubljeno. Jer je sva imovina i dalje u Srbiji. Ovaj kriminal NE ZASTAREVA. Niko ništa od onoga što je oteo nije preneo van granica Srbije. Vredni zaposlenici nekadašnje ELEKTROTEHNE, CENTROEXPORTA i JUGOPLASTIKE BEOGRAD, marljivo čuvaju svu dokaznu dokumentaciju za kriminalno otetu imovinu. Osim presude VRHOVNOG SUDA SRBIJE u korist ELEKTROTEHNE, postoji i presuda istog Suda u korist zaposlenih u JUGOPLASTIKA BEOGRAD, U. 1251/03 od 25.12.2003. kojom se PONIŠTAVA ODLUKA VLADE SRBIJE 05 broj 023-00358/2002-008 od 13.03.2003. Ovo je samo jedna Presuda u nizu kojom se osporava prethodno postupanje Vlade Srbije pod rukovodstva premijera Marjanovića, koja je nosla nezakonite odluke o raspolaganju i kasnijoj prodaji imovine JUGOPLASTIKA SPLIT.
Iz preobimne dokazne dokumentacije koja je sklonjena od domašaja srpske mafije na vlasti, da ne bi bila uništena, jasno se čita kako su „naša deca i miljenici“ (poput Dragana Djurića), preko noći postajali bogati i moćni. I bahati, do stepena da se danas ne mogu setiti odakle potiču i koji se repovi vuku iza njih… Naravno da ta dokazna dokumentacija, dragocena za predstojeće suočavanje sa istinom o organiziranom kriminalu, neće biti još predstavljena javnosti, jer još uvek nema uslova za takvo nešto. Ekipa na vlasti prakticira nepoštovanje odluka vrhovnog suda i po desetak godina, što kod EU reprezenata nije prošlo, pa se vratilo kao bumerang u obliku broja 24.
Ovaj tekst je mali doprinos proširivanju te liste na 26. I malo veći podsetnik srpskoj javnosti da i SPS ima svoje tajkune i svoju omiljenu igračku (FK PARTIZAN) koja se sa takvim ljudima na svom čelu (DRAGAN DJURIĆ) i ljudima u upravi (BRANKO RUŽIĆ, MILE JOVIČIĆ i ini iz SKUPŠTINE KLUBA) stalno nalazi na prekretnici. Nad SPS-om i nad FK PARTIZAN godinama stoji senka Damoklovog mača na kome piše CENTROCOOP -CENTROEXPORT-JUGOPLASTIKA…
- Креирано на: 29.11.2012
- Прегледано: 169.344
